biti pedagog, ali čovjek osjeti moralnu radost dok vidi učenike kao odrasle i korisne ljude u društvu - ističe mitropolit Jovan . Potrebno je puno duhovne snage, a ponajviše uspjeha u poslu. Što se tiče odnosa crkve i države, mitropolit tvrdi kako

neće biti dobrih rezultata. mitropolit Jovan .

svoj protest i protivljenje takvim nerazumnim postupcima. (Sloboda, 10. januar 2000.) Braća u Hristu smenjuju mitropolita Jovana I pored pokušaja zvaničnika Srpske pravoslavne crkve da u javnosti stvore što lepšu sliku o međusobnim odnosima

Italije g. Jovan dao Logosu, časopisu studenata pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. U tom intervjuu mitropolit Jovan je izneo brojne pojedinosti vezane za njegovu smenu sa nekih funkcija u Patrijaršiji, ali i mnoštvo drugih

vezane za njegovu smenu sa nekih funkcija u Patrijaršiji, ali i mnoštvo drugih zanimljivosti. Jedno vreme mitropolit Jovan je obavljao dužnost direktora patrijaršijske štamparije, a od 15. februara 1992. do 1. decembra 1994. godine bio je i

sinodu. Učinio je to dva puta prvi put 8. juna 1994, a drugi put 29. novembra iste godine. U obema svojim predstavkama mitropolit Jovan je izneo brojne primedbe, kritike i predloge vezane za organizaciju celokupne izdavačke delatnosti, ali sa posebnim

tog broja Sveti arhijerejski sinod je na mesto glavnog urednika postavio gospodina Miladina Bojića, čoveka kojeg je mitropolit Jovan označio kao glavnog (mi ćemo dodati - javnog) krivca za stanje u kome se Pravoslavlje našlo. U vreme izbora gospodina

bio glavni za crkvene medije prilikom Bojićevog izbora. Ipak, teško je poverovati da bi sa (ne) znanjima kakva je mitropolit Jovan pripisivao gospodinu Bojiću i crnogorska veza bila dovoljna da Bojić nije imao neke druge kvalitete - snalažljivost i

imao neke druge kvalitete - snalažljivost i dovitljivost, na primer. U to ćemo se najbolje uveriti iz sledeće primedbe mitropolita Jovana : U broju 653 od 1. jula 1994. godine, na naslovnoj strani, iznad zaglavlja lista, objavljena je vest da je počelo

?) nadajući se, valjda, da niko neće kvariti oči zagledajući ko se sve na toj fotografiji nalazi. Povodom toga mitropolit Jovan je dao sledeći komentar: Nema nikakve sumnje da je ispod fotografije objavljene u broju od 1. jula 1994. godine morala

za potpisivanje radova objavljenih u Pravoslavlju - da se Vlasi ne bi dosetili. Kako god bilo, kritički raspoloženi mitropolit Jovan nije imao razumevanja za ove izraze supružanske ljubavi i oštro je prokomentarisao: Ovo je manir nepotizma i

u novinama Srpske patrijaršije. Pošto mu je pristup Pravoslavlju bio sprečen (za razliku od urednikove supruge), mitropolit Jovan je svoje primedbe pismeno poslao Svetom arhijerejskom sinodu. Na osnovu njih situacija je bila sasvim jasna: stanje u

stanju stvari svako razuman je mogao da pomisli samo jedno Sinod će što je moguće pre odgovoriti svome bratu u Hristu mitropolitu Jovanu i preduzeti sve mere da se u listu izvrše neophodne promene i isprave nedostaci na koje je mitropolit ukazao. Međutim,

u listu izvrše neophodne promene i isprave nedostaci na koje je mitropolit ukazao. Međutim, članovi tadašnjeg Sinoda mitropolita Jovana nisu udostojili bilo kakve reakcije, pa ni najmanjeg znaka da su njegove predstavke makar pročitane. Ipak,

kritike i primedbe koje je u dva navrata poslao crkvenim vlastima urodile su plodom. Pošto su pročitali sve ono što je mitropolit Jovan imao da im kaže o uređivanju Pravoslavlja, članovi Sinoda su u decembru 1994. doneli i odgovarajuću odluku smenili ga

mitropolit jovan

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov